* Kliknite na sliku da bi ste je povećali

Čuvar carskog druma (iz starih spisa)

Prvi put se naselje Vrmdža pominje u pisanim dokumentima u 3. veku. U središtu sela dominira Latin - grad, rimsko utvrđenje za odbranu carskog druma koji je vodio za Bliski i Srednji Istok.
U 6. veku grad je dograđivan kako bi se Vizantija branila od najezde slovenskih plemena.
Grad se, kasnije, pominje u 14. veku kao utvrđeno stanište bogatih vlastelina, koji su, u to vreme, trgovali sa trgovcima iz Dubrovnika.
Vrmdža se pominje i u turskim knjigama poreskih obveznika.
Ostala su dva zida starog utvrđenja i mnoge tajne. Seljaci svedoče da su nalazili široke rimske cigle sa brojevima, delove kopalja, strelice, kovani bakarni novac, ljudske kosti. Sa Latinskog grada danas puca vidik na obrađene njive, na voćnjake, na reku sa vijugavim redom vrba i topola, na susedna sela, na vrmdžanske kuće sa crvenim krovovima i na moćnu planinu Rtanj.

Mnogo zlata i novca (piščev zapis)

Knjiga “Despotova vlastela” Andre Gavrilovića, štampana 1896. godine, pominje skladnost i lepotu tvrđave, kao i bogatstvo i ugled Vrmdže. Izdvajamo nekoliko opisa zbivanja u 15. veku:
„Na kamenitom grebenu koji se iz brdske kose izdvaja i prkosno polazi put doline - tvrda i velika kula, opasana u tri reda jakim zidovima, koji na lik gradskih platna davahu svemu izgled dobre tvrđave. Ali se ta kula od ostalih u drugim tvrđavama ne izdvajaše jačinom i prostranstvom toliko koliko skladnošću i lepotom, milinom koju izaziva u putnikovu oku kad se ugleda još iz daleka s moravičke ravni preko trgoviških zgrada, tako bogatih u lepi drvorezima. To je bila, za ono doba na glasu, Vrmdža.
Njoj je pripadalo samo Trgovište, trg pod njom...Osem  toga i osem lepe šume od Vrmdže do Trgovišta gospodari su njeni imali i nekolike vinograde na kosi više Vrmdže i Trgovišta. Ali je Vrmdža obilovala u svakim pa i izlišnim namirnicama, jer su svi, po trgovima i selima daleko, znali da je u Vrmdži najviše blaga, zlata i novaca, možda više no što bejaše u Bovnu.“
Tržnik Radoslav, u razgovoru sa vojvodom Jankom, kaže: „Priča se čudo o Beogradu. Ne  znam, nisam video - al’ ja ne bih poželeo drugog raja od Vrmdže.“
Posle smrti udovice Marine, vlastelinke, gospodarice Vrmdže, i posle turskog zauzimanja Sokograda, Bajazitov sin Musa (Musa Kesedžija) razara i Vrmdžu 1413. godine. Pisac svedoči:
„Musa dolete Vrmdži i grunu na nju, ali - bi odbijen. Musa opet zakrvavi očima i spremaše nov juriš, ali mu jedan od njegovih starih paša reče da valja snagu štedeti za veće gradove, a ove će žeđu prinuditi na predaju, jer je nađena žica kojom sa severne strane od vinograda voda ide Vrmdži. Žica je sad presečena i voda odvraćena.
Musa prista i pričeka. Ali ćefalija Bogdan, kad vide da je grad ostao bez vode, nehte čekati da njega i njegove ljude žeđ iznuri, iako bi mogao trpeti nekoliko dana jer bejaše nešto malo snega. Zato Bogdan spremi svoje ljude i jedne noći s njima iz grada ispade na Turke. Oni se zbuniše, ali im Musa priskoči u pomoć i svi opsađeni, zamenjujući svoje glave, izgiboše pored junačkog Bogdana. Tako pade i Vrmdža.
Musa sačeka tu jaku pomoć, pa se onda s velikom vojskom uputi klisurom ka Bovnu.“